Zlostavljanje i mobing na radnom mestu: obaveze poslodavca, vaša tri pravca i kako da primorate na sprovođenje istrage

Vi ste ovde: Na poslu → Uznemiravanje na radnom mestu

Mobbing na poslu nije osećaj već obrazac: isključivanje, uskraćivanje informacija, ismevanje pred drugima, nerazumni ili besmisleni zadaci, stalna kontrola, glasine. Zakon to naziva uznemiravanjem na radnom mestu i stavlja odgovornost na poslodavca – ne zato što šef treba da bude ljubazan, već zato što uznemiravanje predstavlja rizik po radnu sredinu koji uzrokuje bolovanja. Vaš zadatak je da obrazac učinite vidljivim na papiru i da pokrenete obaveze poslodavca. To činite pismenom prijavom, a ne razgovorom u hodniku.

Tri pravca koja su često isti događaji

Obaveze poslodavca prema AFS 2023:2

Propisi o planiranju i organizaciji rada na zaštiti na radu zamenili su 1. januara 2025. prethodna pravila o organizacionoj i socijalnoj zaštiti na radu (AFS 2015:4). Zahtevi su u suštini isti, ali su objedinjeni u 2 kap.:

• Razjasniti da se uvredljivo ponašanje ne prihvata, po mogućstvu u pisanoj politici (10 §).
• Preduzeti mere protiv uslova koji dovode do uvreda: nejasne uloge, visok radni pritisak, konflikti koji ostaju nerešeni, nedostatak liderstva (10 §).
• Imati procedure koje navode ko prima informacije o tome da se uvredljivo ponašanje dešava, šta primalac treba da uradi, i kako i gde osoba koja je izložena može brzo dobiti pomoć. Procedure treba da budu poznate svim zaposlenima (11 §).
• Osigurati da rukovodioci imaju znanje da spreče i upravljaju uvredljivim ponašanjem (4 §).
• Istražiti uzroke kada neko pati od lošeg zdravlja ili kada se dogodi ozbiljan incident, prema propisima o sistematskom radu na bezbednosti na radu (AFS 2023:1). Uvrede koje dovode do bolovanja su loše zdravlje na radu.

Ako vaš radni prostor nema politiku i procedure, to je samo po sebi nedostatak za koji poverenik za zaštitu može zahtevati mere i o kojem Arbetsmiljöverket može izdati nalog. Zatražite proceduru u pisanom obliku. Odgovor – ili tišina – biće vaš prvi dokument.

Dokumentovati obrazac

Pojedinačni događaj retko je uvredljivo ponašanje; ponavljanje i pravac su odlučujući. Zato je dnevnik vaš najvažniji dokaz.

Prijava koja pokreće odgovornost poslodavca

Obaveza poslodavca da deluje počinje kada poslodavac zna. Razgovor sa šefom može biti negiran; pisana prijava ne može. Pošaljite je onome koga procedura navodi (često HR ili najbliži šef – ali ne onome ko vređa), sa kopijom povereniku za zaštitu i po mogućstvu sindikatu. Zatražite potvrdu i obaveštenje o tome šta se sada dešava i kada.

Za: [HR / šef prema rutini], kopija: [zaštitni predstavnik], [sindikalni predstavnik]
Predmet: Prijava o uznemiravanju na radnom mestu

Prijavljujem da sam izložen uznemiravanju na radnom mestu prema 2 kap. 10–11 §§ AFS 2023:2.

Događaji (izvod iz moje dokumentacije, potpuni dnevnik može biti dostavljen istražitelju):
1. [datum] – [šta se dogodilo, ko je bio prisutan]
2. [datum] – [ ... ]
3. [datum] – [ ... ]

Posledice za mene: [nedostatak informacija, uklonjene radne zadatke, problemi sa spavanjem, bolovanje …]

[Ako je primenljivo:] Smatram da je tretman povezan sa [osnov diskriminacije] i stoga ga prijavljujem i kao uznemiravanje prema zakonu o diskriminaciji, sa zahtevom za istragu i mere prema 2 kap. 3 §.

Zahtevam
1. pisanu potvrdu da je prijava primljena,
2. obaveštenje o tome ko istražuje, kako i u kojem roku,
3. obaveštenje o tome kakvu podršku dobijam tokom istrage,
4. da mi se pošalje procedura poslodavca za uznemiravanje,
5. da tokom istrage ne moram raditi sam sa [ime] / da [konkretna zaštitna mera].

[Ime, datum]

Šta je prava istraga

Propisi ne navode detaljno kako istraga treba da se sprovede, ali opšti saveti i smernice Arbetsmiljöverket-a daju merilo: istraga treba da bude brza, sprovedena od strane nekoga sa dovoljnom kompetencijom i nepristrasnošću (ne optuženi šef ili njegov šef), da sasluša sve uključene, dokumentovana i da vodi ka merama i povratnim informacijama za osobu koja je izložena. “Nedovoljno istražno postupanje” može prema Arbetsmiljöverket-u samo po sebi biti štetno. To vam daje pravo da postavite zahteve:

• Ko istražuje, i kakav odnos ta osoba ima sa uključenima?
• Koji vremenski okvir važi?
• Da li možete pročitati i komentarisati ono što se kaže o vama?
• Kakvu podršku dobijate tokom tog vremena – zdravstvenu zaštitu na radu, promenjene radne uslove, zaštitu od kontakta?
• Kako i kada dobijate obaveštenje o zaključcima i merama?

Ako poslodavac obustavi istragu ili zaključi “reč protiv reči” bez mere: zatražite pisanu odluku sa obrazloženjem. Zaštitni predstavnik tada može podneti formalni zahtev za mere prema 6 kap. 6 a § zakona o radnom okruženju, na koji poslodavac mora odgovoriti pismeno, a u suprotnom ide na Arbetsmiljöverket za nalog. Arbetsmiljöverket ne istražuje pojedinačne povrede i ne zauzima stav o tome ko je u pravu, ali može naterati poslodavca da ima i sledi procedure, istražuje i rešava rizike. Pročitajte zaštitni predstavnik i incident.

Kada je šef taj koji uznemirava

Procedura treba da navede kome se obraćate kada je neposredni šef problem – često šefovom šefu, HR-u ili posebnoj funkciji. Ako takav put ne postoji: pišite šefovom šefu i HR-u istovremeno, sa kopijom za zaštitnika na radu. Zaštitnik na radu može delovati bez obzira na to ko uznemirava, a regionalni zaštitnik na radu iz sindikata može biti uključen tamo gde lokalni predstavnik nedostaje ili zavisi od šefa. U malim preduzećima gde vlasnik uznemirava, sindikat i Arbetsmiljöverket su u praksi jedini eksterni putevi – a u slučaju uznemiravanja sa diskriminacijskom vezom DO i sud.

Bolovanje, povreda na radu i naknada

• Bolovanje je ponekad neophodno. Ono ne uklanja obavezu poslodavca da sprovede istragu, i ne treba da postane prerušena preraspodela. Zatražite da se istraga nastavi dok ste bolesni i da dobijete povratne informacije.
• Povreda na radu. Mentalno zdravlje narušeno usled uznemiravanja može biti profesionalna bolest. Poslodavac je dužan da prijavi povredu na radu Försäkringskassan-u (42 kap. 10 § socialförsäkringsbalken) – zatražite da se to uradi, ili prijavite sami putem Försäkringskassan. Takođe prijavite AFA Försäkring ako poslodavac ima kolektivni ugovor; osiguranje TFA može pružiti naknadu za profesionalnu bolest uzrokovanu uznemiravanjem ako Försäkringskassan to prizna kao povredu na radu.
• Naknada za diskriminaciju u slučaju uznemiravanja i nedostatka istrage: zahtevajte je putem sindikata ili DO, ili sami podnesite tužbu u opštinskom sudu. Rok je dve godine od događaja za uznemiravanje (6 kap. 4–5 §§ diskrimineringslagen; prati rokove LAS-a ako se radi o otkazu).
• Odšteta za uznemiravanje koje nije diskriminacija ne postoji u zakonu o zaštiti na radu. Put do naknade je tada osiguranje za povrede na radu, ili – u teškim slučajevima – odšteta u krivičnom postupku.

Izvori

• AFS 2023:2 Planiranje i organizacija rada na zaštiti na radu, 2 kap. 10–11 §§ (uznemiravanje)
• AFS 2023:1 Sistematski rad na zaštiti na radu – istraga bolesti i incidenata
• Arbetsmiljöverket: uznemiravanje
• Zakon o zaštiti na radu 6 kap. 6 a § – zahtev poverenika za zaštitu
• Zakon o diskriminaciji 1 kap. 4 §, 2 kap. 3 i 18 §§, 5 kap. 1 §, 6 kap. 4–5 §§
• DO: prijavite diskriminaciju
• Försäkringskassan: prijavite povredu na radu
• AFA Osiguranje – osiguranje za sigurnost pri povredi na radu (TFA)

Vodič je opšta informacija o važećim pravilima, a ne savetovanje u vašem slučaju. Kolektivni ugovori mogu odstupati od zakona u nekoliko tačaka. Pravni status proveren 25. septembra 2026.

Za vas koji čitate pod stresom

Vodič je zamišljen kao podrška kada već imate mnogo toga na umu. Ne morate sve čitati odjednom: počnite sa odeljkom koji odgovara vašoj trenutnoj situaciji i vratite se kada sledeći korak postane aktuelan.

Postupci sa vlastima retko postaju bolji kada sve nosite sami. Zatražite pomoć od podrške, pravnika ili rođaka ako možete – posebno pre donošenja odluka koje imaju dugoročne posledice.

Uobičajene greške koje otežavaju postupak

• Verovati samo usmenim obećanjima bez kratke pisane potvrde ili pratećeg mejla.
• Čekati sa zahtevom za izdavanje dokumenata dok sukob već nije zaključan – tada je teže pokazati šta je rečeno.
• Pisati toliko opširno i emotivno da vlast prestane da odgovara na suštinsko pitanje.
• Propustiti rokove za preispitivanje ili žalbu jer odluka nije pročitana doslovno.

Mini kontrolna lista pre nego što napustite vodič

1. Da li imam datum, broj dnevnika/broj predmeta i ime osobe koja vodi postupak (ako znate)?
2. Da li znam koji je sledeći korak: odgovoriti, zatražiti, podsetiti, žaliti se ili prijaviti?
3. Da li sam sačuvao mejlove i priloge na mestu gde ih mogu pronaći za nedelju dana?