Angiverilag 2026? Vlasti dostavljaju informacije policiji

Kratak odgovor: Dana 13. jula 2026. godine stupaju na snagu nova pravila o ojačanoj aktivnosti povratka. Šest državnih organa će po sopstvenoj inicijativi dostavljati određene informacije Policijskoj upravi kada postoji razlog da se pretpostavi da strani državljanin nema pravo boravka u Švedskoj. Reforma se često naziva angiverilag u debati, ali to nije zvaničan naziv zakona.

Istovremeno, Policijska uprava, Migrationsverket i u određenim situacijama Kustbevakningen dobijaju veće mogućnosti da privremeno oduzmu i pregledaju mobilne telefone ili drugu elektronsku komunikacionu opremu kako bi utvrdili identitet. Pravila su usvojena od strane parlamenta 15. juna 2026. godine i zasnivaju se na proposition 2025/26:263.

Da li je ovo angiverilag?

Reč angiverilag koriste kritičari, sindikati i organizacije za ljudska prava. U tekstu zakona radi se o obavezi dostavljanja informacija prema zakonu o strancima. Razlika je važna: zakon koji je zapravo usvojen ne obuhvata sve javne službe i ne podrazumeva opštu obavezu za svakog nastavnika, lekara ili socijalnog radnika da prijavljuje ljude.

Prvobitni politički predlog je bio šire diskutovan. Konačna proaktivna obaveza odnosi se na šest imenovanih državnih organa. To ne sprečava da se informacije kreću između organa putem drugih pravila, ali zdravstvo, obrazovanje i socijalne službe nisu uključeni u ovu listu.

Koji šest organa treba da dostavljaju informacije?

Nova obaveza po sopstvenoj inicijativi odnosi se na:

1. Arbetsförmedlingen
2. Försäkringskassan
3. Kriminalvården
4. Kronofogdemyndigheten
5. Pensionsmyndigheten
6. Skatteverket

Prag je da treba postojati razlog da se pretpostavi da osoba nema pravo boravka u Švedskoj. Organ ne mora da sprovede potpunu migracionu pravnu procenu, ali obaveza ne treba da se zasniva samo na izgledu, jeziku ili labavoj pretpostavci. Uključeni organi treba da dostavljaju informacije koje već poseduju; ne treba da sprovode sopstvenu istragu o strancima.

Koje informacije mogu biti dostavljene policiji?

Novi 17 kap. 6 § zakona o strancima navodi koje informacije su obuhvaćene:

• ime, datum rođenja i državljanstvo,
• lični broj, koordinacioni broj ili dosije broj kod Migrationsverket,
• adresa stanovanja ili druga informacija o mestu gde osoba redovno boravi,
• broj telefona, e-mail adresa i uporedive kontakt informacije,
• informacija da organ poseduje strane identifikacione dokumente,
• okolnosti koje stoje iza pretpostavke da osoba nema pravo boravka u zemlji.

Informacije ne treba dostavljati ako je očigledno nepotrebno. Zakon takođe sadrži izuzetke za određene poverljive informacije. To ne znači da sva poverljivost automatski sprečava dostavljanje; nova pravila su dizajnirana da u određenim delovima prekinu prethodne prepreke poverljivosti.

Može li se prijaviti i sporedna informacija?

Da. U pripremnim radovima opisano je da obaveza može obuhvatiti takozvanu sporednu informaciju: informacije koje organ sazna u drugom predmetu, čak i ako informacija nije potrebna za prvobitni zadatak organa. Primer može biti informacija koja se spontano daje tokom saslušanja, inspekcije ili službenog postupka.

Ovo je jedan od najdalekosežnijih delova reforme. Kontakt koji je započeo sa porezom, naknadom, dugom ili radom može stvoriti poseban tok informacija ka policiji ako se proceni da je prag u zakonu ispunjen.

Da li su zdravstvo, obrazovanje i socijalne službe obuhvaćeni?

Nisu obuhvaćeni novom proaktivnom obavezom za šest organa. Zdravstvo, obrazovanje i socijalne službe nisu uključeni u popis. Ipak, treba razlikovati direktno i indirektno prenošenje informacija. Informacije iz jedne službe mogu u određenim situacijama biti registrovane ili prosleđene drugom organu koji je obuhvaćen, na primer Skatteverket. Pored toga, već postoje druga pravila o obavezi dostavljanja informacija, odredbe koje razbijaju poverljivost i razmena informacija na zahtev.

Tvrdnja da "svi javni službenici moraju prijaviti osobe bez dokumenata" je stoga preširoka. Tvrdnja da reforma nema značaj za kontakt sa socijalnim službama je istovremeno prejednostavna. Praktični efekat zavisi od toga koje informacije se stvaraju, gde se šalju i koji organ kasnije raspolaže njima.

Kada policija može pretražiti mobilni telefon?

Nova pravila se odnose na elektronsku komunikacionu opremu, kao što su mobilni telefon, tablet ili računar. Tokom unutrašnje kontrole stranaca, Policijska uprava ili Kustbevakningen mogu privremeno oduzeti opremu ako je neophodno za utvrđivanje identiteta. Oprema treba da bude u posedu osobe, verovatno korišćena od strane osobe i može se pretpostaviti da sadrži identifikacione podatke.

Tokom kontrole, oprema može biti zadržana samo dok traje kontrolna mera. U predmetima o boravišnoj dozvoli, međunarodnoj zaštiti ili izvršenju postoje druge odredbe gde oduzimanje u nekim slučajevima može trajati duže, najduže tri meseca. Intervencija dakle nije neograničeno pravo da se čita sve u telefonu.

Odluka se može žaliti

Odluka o oduzimanju elektronske komunikacione opreme može se žaliti migracionom sudu. Sud takođe može ispitati da li su dokumenta pregledana ili kopirana suprotno ograničenjima. Zato zatražite pismenu odluku, datum, donosioca odluke, pravni osnov i obaveštenje o tome kako da se žalite.

Šta možete učiniti ako vas pravila pogađaju

1. Utvrditi koja odluka važi. Razlikujte tekući azilni postupak, odbijanje, deportaciju, pritvor i unutrašnju kontrolu stranaca.
2. Imati dokumenta o pravu boravka dostupna. Odluka, žalba, suspenzija, LMA kartica ili drugi relevantni dokumenti mogu smanjiti rizik od pogrešnih pretpostavki.
3. Tražiti pravni osnov. Zamolite nadležni organ da precizira koji propis i koja konkretna okolnost stoji iza mere.
4. Dokumentovati kontakt. Zabeležite vreme, mesto, organ, ime ili broj službenika i koje informacije ili predmeti su uzeti.
5. Zatražiti pismenu odluku i potvrdu. Ovo je posebno važno ako se telefon, računar, pasoš ili drugi dokumenti oduzimaju.
6. Kontaktirati advokata brzo. Izričito pitajte o žalbi, suspenziji i da li imate pravo na javnog branioca.

Pogledajte i naše vodiče o snimanju razgovora sa vlastima, zahtevanju dokumenata i pravljenju vremenske linije pred ispitivanje Migrationsverket-a.

FAQ o angiverilagen i novim pravilima

Kada zakon stupa na snagu?
13. jula 2026.

Da li je angiverilagen zvaničan naziv?
Ne. Predmet u Riksdag-u se zove pojačana povratna aktivnost. "Angiverilag" je politički i novinarski termin za obavezu prijavljivanja.

Da li socijalna služba mora prijaviti osobe bez dokumenata?
Socijalna služba nije obuhvaćena novom proaktivnom obavezom koja se odnosi na šest navedenih organa. Međutim, drugi propisi o razmeni informacija mogu biti relevantni u pojedinačnim situacijama.

Da li zdravstvena služba ili škola moraju prijaviti?
Ne prema ovom pravilu o šest organa. Zdravstvo i škole nisu uključeni u popis.

Može li Poreska uprava dati moju adresu i telefon?
Da, ako su ispunjeni uslovi, zakon obuhvata adresu, telefonski broj, e-poštu i identifikacione podatke koje organ već ima.

Da li policija može pregledati ceo mobilni telefon?
Ovo ovlašćenje je povezano sa istragom identiteta i podložno je zahtevima nužnosti i povezanosti sa identifikacionim podacima. Zatražite pismenu odluku i uputstvo za žalbu ako vam je oprema oduzeta.

Izvori

• Riksdagen: Pojačana povratna aktivnost, bet. 2025/26:SfU32
• Riksdagen: odluka od 15. juna 2026.
• Prop. 2025/26:263 Pojačana povratna aktivnost
• Motverket: pregled obaveze prijavljivanja, sporedne informacije i rizici po privatnost

Za vas koji čitate pod stresom

Vodič je zamišljen kao podrška kada već imate mnogo na umu. Ne morate sve pročitati odjednom: počnite sa delom koji odgovara vašoj trenutnoj situaciji i vratite se kada sledeći korak postane relevantan.

Postupci sa vlastima retko postaju bolji ako sve nosite sami. Zatražite pomoć od podrške, advokata ili rođaka ako možete – posebno pre odluka koje imaju dugoročne posledice.

Uobičajene greške koje otežavaju postupak

• Oslanjanje samo na usmena obećanja bez kratke pismene potvrde ili pratećeg mejla.
• Čekanje sa zahtevom za dokumentima dok sukob već nije zaključan – tada je teže pokazati šta je rečeno.
• Pisanje predugih i emotivnih pisama zbog kojih organ prestaje da odgovara na suštinska pitanja.
• Propuštanje rokova za preispitivanje ili žalbu jer odluka nije pročitana doslovno.

Mini kontrolna lista pre nego što napustite vodič

1. Da li imam datum, broj dnevnika/slučaja i ime osobe koja vodi slučaj (ako znate)?
2. Da li znam koji je sledeći korak: odgovoriti, zatražiti, podsetiti, žaliti se ili prijaviti?
3. Da li sam sačuvao mejlove i priloge na mestu gde ih mogu pronaći za nedelju dana?