Uslovi za policijsku obuku: testovi sposobnosti, sniženi pragovi i rizik kvantiteta prije kvaliteta

[[HTMLTAG0]] Policijska profesija nije bilo koja uslužna profesija. Policajcu je dozvoljeno da zaustavi ljude, pretražuje telo, koristi silu, nosi vatreno oružje, prijavljuje krivične sumnje i piše dokumente koji mogu postati konačni na sudu. Stoga pitanje zahteva za obuku policije [[HTMLTAG1]] postaje [[HTMLTAG2]] ne interno pitanje ljudskih resursa, već pitanje pravne sigurnosti. [[HTMLTAG3]] [[HTMLTAG4]] Osnovno pitanje: više policajaca ili pravih policajaca? [[HTMLTAG5]] [[HTMLTAG6]] Aftonbladet's 200 Seconds pregledao je policijsku obuku 2022. kroz nekoliko članaka. U članku [[HTMLTAG7]] „Policijski aspiranti ne mogu ni da dopune gorivo automobila“ [[HTMLTAG8]] odjekuju alarmi iskusnih policajaca i ljudi sa transparentnošću. Oni opisuju aspirante koji ne prolaze jednostavno izveštavanje, studente koji nisu u stanju da se nose sa osnovnim praktičnim aspektima i slučajeve u kojima se prijavljuje da su ljudi ionako prihvaćeni. [[HTMLTAG9]] [[HTMLTAG10]] Aftonbladet takođe izveštava o studentima koji su na pisanim testovima nazivali osumnjičene za grubo pogrdne stvari, aspirantima koji su se zaključali u policijski automobil kada su se kolege upale u tuče, i supervizorima koji su iskusili pritisak da sude lepše. Bivši policajac i nastavnik, Johan Siverland, kaže u pregledu da su primeri važni kada ih postane previše, jer govore nešto o ukupnosti onoga što je uzeto. [[HTMLTAG11]] [[HTMLTAG12]] Policijski istraživač Stefan Holgersson oštro rezimira problem u istom pregledu: zahtev za brzim angažovanjem velikog broja policajaca doveo je, prema njegovim rečima, do smanjenih zahteva za zapošljavanje i pritiska da se odobre ljudi koji ne bi trebalo da budu odobreni. Posledica toga nije samo unutrašnje radno okruženje. Može pogoditi javnost, jer policajci imaju veliko pravo da koriste silu. [[HTMLTAG13]] [[HTMLTAG14]]] Test sposobnosti: šta znači „ispod normalne nadarenosti“? [[HTMLTAG15]] [[HTMLTAG16]]] Najosetljiviji deo rasprave odnosi se na test sposobnosti. Ovde treba biti precizan. [[HTMLTAG17]] [[HTMLTAG18]] Sveriges Radio Ekot izvestio je 2016. godine da test sposobnosti policijskog obrazovanja koristi Staninovu skalu od devet tačaka i da je „normalno nadaren aplikant“ u to vreme opisan kao osoba koja postiže [[HTMLTAG19]] 4, 5 ili 6 [[HTMLTAG20]]. Pre spuštanja, bio je potreban četvrti; zahtev je zatim smanjen na [[HTMLTAG21]] 3 [[HTMLTAG22]]. Korišćenje Ekotove starije formulacije znači da je minimalni nivo prolaska ispod opsega koji je tamo opisan kao normalna darovitost. [[HTMLTAG23]] [[HTMLTAG24]] Policijske novine su tehničnije objasnile isti razvoj 2022. godine. Granica prolaska UNIK testa je [[HTMLTAG25]] 3 staninske tačke [[HTMLTAG26]]. U 2016. godini granica je smanjena sa 4 na 3. 2022. godine test je ponovo normiran. Pre preimenovanja, prema Policijskim novinama, bilo je potrebno najmanje 57 od 100 bodova da bi se dobio treći; nakon preimenovanja bilo je dovoljno 52. Policijske novine kažu da je u praksi postalo lakše dobiti odobrenje. [[HTMLTAG27]] [[HTMLTAG28]] Međutim, postoji jedna važna nijansa. Prema policijskim novinama, švedska carinska i probacijska služba preferira da koristi termin [[HTMLTAG29]] normalna zona [[HTMLTAG30]] i opisuje ga kao 3-7 na Staninovoj skali. Sa tom terminologijom autoriteta, granica 3 je unutar normalne zone. Stoga ne treba bezbrižno reći da je svako ko uspije na 3 „ispod normalne darovitosti“. Umesto toga, činjenica održiva formulacija je: zahtev [[HTMLTAG31]] je smanjen sa 4 na 3, a u Ekotovom starijem opisu 4-6 je bio u normalnom opsegu sposobnosti, dok Carinska i probacijska služba kasnije opisuje 3-7 kao normalnu zonu. [[HTMLTAG32]] [[HTMLTAG33]]] [[HTMLTAG34]] Renormalizacija 2022: ista cifra, niži zahtevi za ocene [[HTMLTAG35]]] [[HTMLTAG36]] Nacionalni ured za reviziju opisuje u izveštaju [[HTMLTAG37]] Prijem na policijsku obuku [[HTMLTAG38]] da UNIK test sposobnosti meri verbalne, prostorne i logičke sposobnosti i da je za polaganje potrebna najmanje stanina 3. Izveštaj takođe opisuje promene: [[HTMLTAG39]] [[HTMLTAG40]] [[HTMLTAG41]] [[HTMLTAG42]] 2012: [[HTMLTAG43]] uzorak jezika je uklonjen. [[HTMLTAG44]] [[HTMLTAG45]] [[HTMLTAG46]] 2016: [[HTMLTAG47]] zahtev za polaganje testa sposobnosti je smanjen sa 4 na 3. [[HTMLTAG48]] [[HTMLTAG49]]] [[HTMLTAG50]] 2022: [[HTMLTAG51]] uslov za polaganje srednjoškolskog razreda iz istorije je uklonjen. [[HTMLTAG52]] [[HTMLTAG53]]] [[HTMLTAG54]] 2022: [[HTMLTAG55]] Test sposobnosti je normalizovan, što prema švedskom nacionalnom uredu za reviziju znači da mu nije potrebno toliko bodova da bi se dobio treći. [[HTMLTAG56]] [[HTMLTAG57]] [[HTMLTAG58]] Švedska nacionalna kancelarija za reviziju piše da se procenat koji su položili test sposobnosti povećao za [[HTMLTAG59]] 13 procentnih poena [[HTMLTAG60]] nakon renormalizacije. To nije samo tehnički detalj. Kada sistem istovremeno ima ciljeve politike više policajaca, svako takvo prilagođavanje postaje deo usmeravanja ka većim propisima. [[HTMLTAG61]] [[HTMLTAG62]] Kritika Nacionalnog ureda za reviziju: prijem nije dovoljno siguran [[HTMLTAG63]] [[HTMLTAG64]] Ukupni zaključak Nacionalnog ureda za reviziju 2025. godine je da prijem na policijsku obuku nije efikasan. Kritika nije da je svaki učenik slab. Kritika je da sistem nije dovoljno siguran da odabere prave ljude. [[HTMLTAG65]] [[HTMLTAG66]]] Centralni nedostaci su: [[HTMLTAG67]] [[HTMLTAG68]] [[HTMLTAG69]] [[HTMLTAG70]] Nema sveobuhvatne analize rada: [[HTMLTAG71]] Policijski organ nema dovoljno podataka o karakteristikama i sposobnostima potrebnim u policijskoj profesiji. [[HTMLTAG72]] [[HTMLTAG73]] [[HTMLTAG74]]] Nejasni pragovi: [[HTMLTAG75]] nije osigurano da ograničenja testa mere prave stvari za profesiju. [[HTMLTAG76]] [[HTMLTAG77]] [[HTMLTAG78]] Princip zablude: [[HTMLTAG79]] kandidati moraju položiti test da bi nastavili. Može ukloniti odgovarajuće kandidate na nejasnim osnovama kada su pragovi neizvesni. [[HTMLTAG80]] [[HTMLTAG81]] [[HTMLTAG82]] Test sposobnosti ima drugačiji rezultat: [[HTMLTAG83]] više ljudi sa stranim porijeklom ne uspeva na testu sposobnosti, što se prema Nacionalnom zavodu za reviziju ne može objasniti uglavnom razlikama u ocenama ili univerzitetskim ispitima. [[HTMLTAG84]] [[HTMLTAG85]] [[HTMLTAG86]] Jezički problem je nerešen: [[HTMLTAG87]] prethodni jezički testovi su uklonjeni, dok pregled Aftonbladeta i zapažanja Nacionalnog ureda za reviziju ukazuju na praktične probleme sa sposobnošću pisanja. [[HTMLTAG88]] [[HTMLTAG89]] [[HTMLTAG90]] Nepodobni kandidati mogu proći kroz: [[HTMLTAG91]] Nacionalni ured za reviziju upozorava da nedostaci mogu značiti da su neprikladni kandidati primljeni dok odgovarajući kandidati otpadaju. [[HTMLTAG92]] [[HTMLTAG93]] [[HTMLTAG94]]] Broj je postao cilj sam po sebi [[HTMLTAG95]] [[HTMLTAG96]] Komentator Aftonbladeta Oisin Kantvel povezao je pregled od 200 sekundi sa političkom „aukcijom“ više policajaca. Ukazao je na činjenicu da se političari dugo takmiče za brojeve: više policije, više mesta, veći autoritet. To je razumljiv politički odgovor na kriminal, ali je opasno ako broj policije postane važniji od kontrole ko dobija policijske akreditive. [[HTMLTAG97]] [[HTMLTAG98]] Upravo tu pitanje obrazovanja ispunjava pravnu sigurnost. Policajac koji nije u stanju da se nosi sa stresom, švedskim razgovorima, procenama proporcionalnosti, vežbama oružja ili nezavisnim veštinama donošenja odluka nije samo rizik za radno okruženje. Osoba može donijeti pogrešnu odluku palicom, pištoljem za omamljivanje, vatrenim oružjem, prinudnim sredstvima ili lišavanjem slobode. [[HTMLTAG99]] [[HTMLTAG100]]] Novi predlozi 2026: zatezanje ili preusklađivanje? [[HTMLTAG101]] [[HTMLTAG102]] Policijske novine su u maju 2026. objavile predloge radne grupe za nove uslove za prijem. Grupa kaže da je obavila domaći zadatak analizom rada i da ambicija nije sniziti zahteve. Predlozi uključuju: [[HTMLTAG103]]] [[HTMLTAG104]] [[HTMLTAG105]] pojačani intervjui psihologa, [[HTMLTAG106]] [[HTMLTAG107]] istraživanje švedskog testa, [[HTMLTAG108]] [[HTMLTAG109]] trenutak trčanja za testiranje izdržljivosti i sposobnosti pokreta, [[HTMLTAG110]] [[HTMLTAG111]]] rodno diferencirane norme u Isokaiju, [[HTMLTAG112]] [[HTMLTAG113]]] Isokai treba da meri maksimalnu vrednost umesto srednje vrednosti, [[HTMLTAG114]] [[HTMLTAG115]]] dodatni test mišića, [[HTMLTAG116]] [[HTMLTAG117]] istraživanje o tome kako fizičke sposobnosti treba održavati tokom vremena, [[HTMLTAG118]] [[HTMLTAG119]] revidirani medicinski zahtevi gde višestruke dijagnoze više ne bi trebalo da budu apsolutne barijere ako su dobro kontrolisane ili zaključene. [[HTMLTAG120]] [[HTMLTAG121]] [[HTMLTAG122]] Postoje delovi koji zvuče razumno. Policijska profesija ne zahteva isti tip tela kod svih, ali zahteva stvarnu funkciju: trčanje, nošenje, intervenciju, pisanje, razumevanje, procenu rizika i saradnju pod stresom. Problem je da li „modernizacija“ postaje reč koja može značiti i tačniji izbor i niže pragove kako ciljevi zapošljavanja pritiskaju. [[HTMLTAG123]] [[HTMLTAG124]]] Šta treba pregledati u budućnosti? [[HTMLTAG125]] [[HTMLTAG126]] Ako država želi i više policajaca i bolje policajce, potrebno je više od slogana. Minimalni zahtev treba da bude otvoreno praćenje: [[HTMLTAG127]] [[HTMLTAG0]] [[HTMLTAG1]]] koliko se usvaja nakon svake promene zahteva, [[HTMLTAG2]]] [[HTMLTAG3]] kako se rezultati ispitivanja sposobnosti, intervjua jezika, fizike i psihologije razvijaju tokom vremena, [[HTMLTAG4]] [[HTMLTAG5]]] koliko ih je propalo tokom obuke, mandata kandidata i prvih godina službe, [[HTMLTAG6]] [[HTMLTAG7]] koliko ljudi prima disciplinske sankcije, odstupanja vezana za oružje ili radne radne akcije, [[HTMLTAG8]] [[HTMLTAG9]] ako izvještaji o ispitivanju, ispitivanju i intervenciji održavaju pravno koristan nivo, [[HTMLTAG10]]] [[HTMLTAG11]] ako nastavnici zaista mogu da poništi kandidate bez pritiska na kvotu. [[HTMLTAG12]] [[HTMLTAG13]] [[HTMLTAG14]] Policijski zahtevi za obuku ne bi trebalo da budu konstruisani tako da nepotrebno isključuju ljude. Ali oni takođe ne smeju biti konstruisani da postignu ciljeve političkog osoblja. Svako ko dobije pravo države da koristi silu mora proći više od minimalnog nivoa da bi prošao kroz proces prijema. [[HTMLTAG15]] [[HTMLTAG16]]] Izvori [[HTMLTAG17]]] [[HTMLTAG18]] [[HTMLTAG19]]] [[HTMLTAG20]]] Aftonbladet: Policijski aspiranti ne mogu ni da dopune gorivo auto [[HTMLTAG21]] [[HTMLTAG22]] [[HTMLTAG23]]] [[HTMLTAG24]]] Aftonbladet: Alarm, studenti policije su previše loši [[HTMLTAG25]]] [[HTMLTAG26]] [[HTMLTAG27]]] [[HTMLTAG28]]] Aftonbladet: Krivica političara što su studenti policije previše loši [[HTMLTAG29]] [[HTMLTAG30]] [[HTMLTAG31]] [[HTMLTAG32]] AFTONBLADET/TT: Kritike, nesposobni ljudi mogu biti obučeni kao policajci [[HTMLTAG33]] [[HTMLTAG34]] [[HTMLTAG35]]] [[HTMLTAG36]] AFTONBLADET/TT: Zato studenti dobijaju klimu od policijske obuke [[HTMLTAG37]] [[HTMLTAG38]] [[HTMLTAG39]]] [[HTMLTAG40]]] Sveriges Radio Ekot: Smanjeni zahtevi za sposobnost policajaca [[HTMLTAG41]] [[HTMLTAG42]] [[HTMLTAG43]]] [[HTMLTAG44]]] Sveriges Radio Ekot: Zahtevi za talente su ponovo smanjeni [[HTMLTAG45]] [[HTMLTAG46]] [[HTMLTAG47]] [[HTMLTAG48]] Policijske novine: Šta se zaista dogodilo sa zahtevom za talente? [[HTMLTAG49]] [[HTMLTAG50]]]] [[HTMLTAG51]]] [[HTMLTAG52]]] Nacionalni ured za reviziju: Prijem na policijsku obuku [[HTMLTAG53]] [[HTMLTAG54]] [[HTMLTAG55]]] [[HTMLTAG56]] Policijske novine: Evo predloga za nove uslove za prijem [[HTMLTAG57]] [[HTMLTAG58]] [[HTMLTAG59]] [[HTMLTAG60]] Vođa SvD: Vlada mora zaustaviti snižene zahteve policije [[HTMLTAG61]] [[HTMLTAG62]] [[HTMLTAG63]]